Празник који означава олиставање у природи и долазак топлијих дана, посвећен хришћанском свецу, један је од оних за који се везују бројни обичаји и веровања.
Крајем 3. века, за време владавине цара Диоклецијана, живео је римски војник који није био спреман да се одрекне своје вере. Жртва коју је тада 23-годишњи Ђорђе поднео послужила је као узор свима да истрају у својим уверењима. Његово мучење и страдање допринели су окончању прогона хришћана и прихватању хришћанства као званичне религије од стране цара Константина.
Захваљујући чудима која су се догађала на његовом гробу, као и бројним ходочашћима, његова слава се ширила од Истока до Запада, тако да се симбол овог свеца може пронаћи од грбова и цркава у Великој Британији, преко сунчане Шпаније и Италије, па све до самог Истамбула, али и далеке Москве.
Ђурђевдан је друга најчешћа слава код Срба и у њеном обележавању преплићу се хришћански и пагански обичаји. У сваком од њих важну улогу има и лековито биље коме се уочи овог празника приписују и бројна магијска својства.
За Ђурђевдан се пажљиво бирају пољске биљке које се потапају у воду – здравац, дрен, млечика, грабеж, ђурђевак, селен или коприва, свака са одређеним значењем и наменом, али са заједничким циљем – да се очува здравље и обезбеди напредак у домаћинству, али и у љубави.
Ђурђевдан је и прилика за све нас да старо оставимо за собом и да пригрлимо дане који су пред нама, доносећи прилику да постанемо бољи и успешнији.
У озеленелим шумама, нека нам свима буде срећан и овај ,,хајдучки састанак”!
Ваш фармацеут,
Александра Бранковић
Ђурђевдан се прославља у 10 светских земаља – не без разлога
By
Цицини Мелеми 