By У природи људске врсте је да тражи склониште – од ветра, кише, хладноће или дивљих звери. Пећина, шатор, сојеница, земуница, кућа од блата, цигле или других доступних грађевинских материјала – основна функција им је заједничка, да пруже безбедност.
Али, чим се задовољи функција, излази се ван оквира склоништа. Створен да истражује, човек непрекидно проналази нове начине да себи олакша, али и улепша свакодневицу. Управо ту се налази срж наших стремљења – да преживимо и успут се допаднемо и себи и другима.
Кроз векове, много тога смо радили како бисмо били лепши – најпре су то биле лековите биљке, затим змијски отрови, па све до арсена и олова, које је коришћено у пудерима да би кожа имала пожељну белу боју. Кад су примећени знаци тровања проузроковани различитим једињењима, постављено је и питање да ли је заиста безбедно све што је у употреби.
Као што је Хипократ давно објаснио – доза прави разлику између лека и отрова. Међутим, ту прича тек почиње, пошто многе хемијске супстанце када се заједно нађу у истом препарату код неких особа могу да изазову алергијске реакције или да испоље и своје токсичне ефекте.
Не смемо да заборавимо да висок проценат онога што ставимо на своју кожу убрзо уђе и у наш крвоток.
Из тог разлога, време је да поверење поново поклонимо производима у којима су лековити принципи које нам природа дарује и које, кроз генетски код предака, и наша кожа непогрешиво препознаје. Основни разлог што реакције на природни препарат углавном изостају јесте у томе што га наше ћелије доживљавају као нешто што је безбедно и поуздано.
Уколико на своју кожу нанесете природно биљно уље, чист уљани екстракт добијен из биљака као што су камилица, лаванда, жалфија или рузмарин, или матични сок ароније, може се очекивати да се убрза регенерација површинског слоја коже, као и да се врати еластичност и појача отпорност на временске и друге утицаје.
Бирајући природу, бирамо и да се осећамо безбедно у сваком тренутку.
Ваш фармацеут
Александра Бранковић
Цицини Мелеми 