By Спољашње температуре су ових дана високе и тело реагује онако како природа налаже. Знојимо се да не би дошло до прегревања. У зависности од наше исхране, хормонског статуса и још неколико фактора, наш зној поприма и одређени мирис који се ретко описује као пријатан. Познато је да за ово постоје бројна решења, али нису сва једнако ефикасна.
Откривамо шта је потребно како би мирис који нанесете на кожу дуже испољавао своје ефекте.
Кожа мирише као знак распознавања
Животиње у природи имају различито развијена чула. Код неких је доминантан вид, док неке друге на пример одликује истанчан слух. Међутим, већина њих опасност или прилику нањуши у ваздуху. Тако се штите од непријатеља, али и успевају да дођу до хране или партнера.
Када су рађене студије о правилима привлачности међу људима, откривено је да већина људских бића, потпуно несвесно, своје партнере бира по њиховом мирису. Те мирисне честице нашег тела активирају посебне регије у мозгу након чега се покреће читава каскада хемијских реакција. У основи, све ово проистиче из нагона за продужењем врсте.
Кад наша кожа не мирише пријатно
Зној сам по себи садржи бројне отпадне материје и користан је јер се њиме елиминише све оно што нашем организму више није потребно. Влажан је и лепљив чиме за себе везује бројне честице прашине и других нечистоћа. Укратко, кад смо знојави, ми можемо на себи носити и бројне микроорганизме. По принципу заштитног механизма, то одбија већину људи. Како је у човековој природи да жели да буде прихваћен, и ми чинимо разне ствари да наша кожа лепо мирише.
Борба против непријатних мириса углавном се своди на примену две врсте препарата:
- Антиперспиранти
- Дезодоранси
Прва група има особину да спречава знојење. Али, по мишљењу неких стручњака, не треба блокирати било који физиолошки процес. Антиперспиранти спречавањем знојења могу да утичу и на процесе детоксикације, који су нашем организму неопходни.
С друге стране, дезодоранси делују на мирис зноја. Они садрже одређене честице које практично својим интензитетом успевају да надвладају материје које су природни састојци зноја.
Међутим, како тржиште нуди велики избор ових препарата, неопходно је да будемо пажљиви кад бирамо дезодоранс за себе.
Неки од њих садрже бројне вештачке супстанце које у додиру са кожом доводе до црвенила или иритације. Друге од њих не морају да произведу видљиве реакције, али се могу таложити у неким структурама нашег организма одакле могу годинама касније изазвати озбиљније здравствене сметње.
Узимајући све наведено у обзир, када је наш избор природни дезодоранс, бројне опасности могу бити избегнуте.
Наиме, у гробницама које потичу још из Старог Египта пронађени су дезодоранси што потврђује да су давно пре индустријске револуције људи водили борбу против непријатних мириса. Њихов савезник тад су биле биљке.
Познато је да ароматично лековито биље у себи садржи супстанце које делују против микроорганизама чиме се интензитет непријатних мириса смањује. Уколико се природни дезодоранс израђује тако да садржи природна биљна уља, она неће доводити до појачаног знојења пошто не утичу на природне процесе и понашају се у складу са структурама коже, не реметећи њихове функције.
Особе које једном увиде предности које нуди природни дезодоранс, презадовољни ефектима, више немају дилеме о томе шта треба да користе када су непријатни мириси у питању.
Испробајте и ви и јавите нам ваше утиске путем нашег контакт формулара.
Ваш фармацеут
Александра Бранковић
Фотографије: Јована Карамарковић
Цицини Мелеми 